Histologija respiratornog sistema
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Prirodno-matematički, smjer Biologija

Универзитет Црне Горе
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
Студијски одсјек: Биологија
Семинарски рад
РЕСПИРАТОРНИ СИСТЕМ
Подгорица
Април, 2009
Респираторни систем обухвата органе укључене у елиминацију угљен диоксида и преузимање кисеоника.
Функције:
· Респирација (размјена гасова)
· Влажење, загријавање, филтрација ваздуха
· Спровиђење ваздуха
Респираторни дио (алвеоле, алвеоларни сакулуси и дуктуси, респираторне бронхиоле) за размјену гасова.
Спроводни дио (носна дупља, назофаринкс, орофаринкс, ларинкс, трахеја, бронхи, претерминалне и терминалне бронхиоле) за чишћење, влажење, загријавање, пренос ваздуха.
Загријавање ваздуха остварује се преко мреже крвних судова.
Влажење се остварује преко мреже крвних судова.
Филтрација и чишћење се обављају преко носних длачица и слузи.
НОСНА ДУПЉА (cavitas nasi)
Подразумјева парне шупљине раздвојене коштаним и хрскавичавим септумом. Свака шупљина садржи:
1. Предворје носне дупље (vestibulum nasi) чини помични дио који је у контакту са спољном средином. Крилца ноздрва граде латерални зид сваке ноздрве. Парчад хијалине хрскавице чине ноздрве отвореним. Спољна и унутрашња страна крилаца је обложена епидермисом.
2. Респираторни сегмент чини највећи дио волумена. Унутрашњи дио је раван а спољашњи нераван због носних шкољки. Респиараторна мукоза се састоји од псеудослојевитог троредог епитела и ламине проприе, које раздваја базална мембрана. У мукози се налазе жлезде, лимфни судови, нервна влакна и крвни судови који образују сплет који загрева удахнути ваздух. Глатке мишићне ћелије образују јастучиће са сфинктерном функцијом чије контракције изазивају оток слузнице. Венски сплет нарочито је изражен у мукози носних шкољки-сунђерасто тело. На сваких 20-30 мин сунђерасто тело једне од шкољки набубри и испуни се крвљу. За то вријеме интезитет протока ваздуха је већи у другој. То омогућава да се слузница опорави и заштити од могућег исушења.
Функције носних шкољки:
· Стварање турбуленције у ваздушној струји
· Повећање површине респираторне мукозе
3. Олфакторни регион смјештен је на крову носне шкољке. Мирисни региоон из носи око 5cm2. Жућкасто смеђе је боје.
Епител је псеудослојевити троредан и дупло дебљи него код респираторног сегмента.
· Олфакторне ћелије су вретенасте нервне ћелије са хеморецепторском улогом. Једро је смјештено у доњем дијелу ћелије одакле се ка епителу пружа дендритски продужетак који се проширује у олфакторну везикулу. Оне имају 10-20 цилија у чијој се плазмалеми налазе рецептори за мирис. На базалном полу се налази аксонски продужетак који се удружује са другима и чини сноп који је изолован од везивног ткива. Снопови формирају мирисна влакна а она мирисни живац. Животни вијек и је око један мјесец. То су једне од ријетких нервних ћелија које се обнављају, а олфакторни епител их садржи око 10 милиона.
· Потпорне ћелије су најбројније и цилиндричног су облика. Једро се налази најапикалније у односу на друге ћелије. Пружају метаболичку и механичку потпору олфакторним ћелијама.
... 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com